Majka poezija

0

Oh, našim venama teku tvoje sladosti,

Ti nas činiš živima, o blažena da si ti!

Tvoja srž je izvor svih naših malih radosti,

i proživljenih noći, oh sve si nama ti!

Oduvek si sa nama i uvek nam pružaš krilo,

tren si u svemiru gde je večita stud i glad;

Ti znaš, oh tajne sve poznaješ koje srce je krilo,

nasim si slomljenim perima bila reč i slad.

Rečima si nas odhranila da bi danas bili veliki,

u nebesa nas bacala kako bi postali pesnici;

Oh, da li vidiš sada da nismo postali toliki,

osećaš li da smo mržnji i zlu postali vesnici.

Svaki put kada umrla si radi našeg spasa,

jedno pero se rodilo i postalo deo ovoga života;

Dala si mu smisao i podarila mu dar reči i glasa

da piše i peva sve dok pesma je za njega divota.

Ti si naš ponos na rukama i krv u našim venama,

početak života i kraj svim našim bolima i mukama;

Nas si smisao i beskraj u lepim i tužnim pesmama,
i zato ćemo uvek imati tvoj znak na nasim rukama.

Oh, majko poezijo neka te tvoja deca večno slave,

i pevaju o tvojoj dobroti kroz svoja pera i tela,

neka pevaju za tebe i kada ih prekriju gorke trave

jer ti si nas, majko poezijo, oduvek takve htela.

(Autor: Vladimir Greyson)