Kad sunce obasja

0

Kad sunce jutrom obasja pisca,
poraste u njemu to osećanje
i klasa u leto kao zrela pšenica.

Kad sunce jutrom obasja pisca,
najedre u njemu već živa slova,
i ustanu sa njim nedeljnim jutrom
kao cvetovi jabuka iz najlepših snova.

Kad sunce jutrom obasja pisca,
pretvori onda običnog lenjivca
u čarobnjaka što rosom nežno
natapa pero, njime mašući,
blaži i jenjava letnju sušu.

Milica Durlević
Beograd