II

0

 

Poznajem te odmetnike noći,

Te hodajuće vreće samokritike,

Te hulje u mojoj glavi što hoće deo moga uma;

Poznajem  način na koji me lukavo mame

Na opasne obale maštanja,

Na vožnju brodom bez ijednog svetla,

Na građanski rat mojih misli.

Poznajem te stare pobunjenike,

Stare  ali nikada umorne;

Ne daju mi da spavam;

Da se lečim.

Koliko se isplati sanjati

U svetu koji nikad ne spava?

I hoće li ikad moje oči zaspati običnim,

mrtvim snom?

 

Nusreta Beranac