Dvoje starih

0

 

Topla postelja, topla soba,

Kišne kapi kao suze čiste.

Podsećaju na minula doba,

Na misli koje više nisu iste.

 

Budne oči duboko u noći,

Budne misli, veliko pitanje:

Misle kako možda neće moći

Dočekati novo svitanje.

 

Na starom licu zgužvane bore,

Oči kao da nešto slute,

Gledaju u tamu, sve do zore,

Svesne da ne mogu još dugo da ćute.

 

I kada dodje zora i prvi zrak,

Sklope se nežno u laki san.

Znajući da je prošao mrak,

Da ih čeka još jedan novi dan.

 

Ali sunce zađe, dan prođe,

I svaka ptica u svoje gnezdo ode.

Novo veče, nova tama dođe,

I iste se misli ponovo rode.

 

Iznova oči svetle u mraku,

Dvoje starih u poznatom ćutanju.

Nadaju se nekom znaku

Da će doći kraj njihovom lutanju.

 

Iva Jović