Dok pesnik spava

0

Dok pesnik blaženo spava.
Nad njim bdiju svi.
Dok on usni javu.
San poetski sni.
Mesec mu prosipa zrake.
Na svaki naredni stih.
Zvezdana straža čuva od ljudi,
nemarnih, zlih.
Žele mu ukrasti san
Ukrasti pesmu, život i dan.
Na pesnika usnulog motre anđeli.
Da mu se ne omakne loša rima.
Da mu nije zima.
Možda ga zaposedne ružan san.
Noćna mora, nemirna zora.
Ne bi od te pesme bila pesma gora.
Dok pesnik blaženo spava.
Leptiri utišaju krila.
Kakva bi to pesma bila,
da se pesnik ne naspava?
Dok pesnik nemirno spava,
pod jastukom mu pero, papir beli.
Sve što sanja, čega se boji,
čini, mašta i želi.
Zora kad se probudi
pesnik u knjigu sipa.
Lipa. sunce i oblak.
Zbirka usnulog probuđenog pesnika.
U rime lako složi.
I množi se, množi.
Dok pesnik blaženo sni.
Nad njim treba budan biti.
Odagnati zlo ovoga sveta.
Jer kakva bi bila šteta,
da se pesniku u snu nešto desi.
Neko pero papir ukrade.
Istrgne blaženi san.
Dok pesnik spava.
Mudraci šapuću večnu tajnu.
Čuvajte mu san.
Čuvajte noć i dan.
Šta ako se neko prikrade,
pesniku pero ukrade.
Papir, pod jastukom beli.
Ko to još želi.
Da ostane bez upravo rođene pesme.
Što iz sna iskoči.
U trenu se sroči
Dok pesnik blaženim snom sni.
Čuvajte mu uzglavlje vrelo.
Pod jastukom pero
Čuvajte mu san.
Čuvajte usnulog pesnika noć i dan.

Vesna Paunović Đukić
Kuršumlija