DIES IREA

0

 

 

 

U dane kada su ideje, ljudi, reči izgubile od vrednosti

Kada su izokrenute sve nade i htenja u ringišpilu loših vetrova

Koja me to tajna kob iz polja pšenice u zonu gole zemlje

Gurnula da pređem, ni korakom ni htenjem

Koja me je loša vest ošamutila i zatvorila vrata bez zvuka i pokreta

Ništa nisam znao, ko dete u kolevci

 

A da li si Ti znao dok si me čekao s jabukom i osmehom

dobroćudnog dekice s mekim, negovanim rukama

Tamo iza bistrih potoka i voda, pitomih brda

gde mirišljave trave oplemenjuju vazduh ali i duh

I dok smo koračali mekim tepihom trave

jedan uz drugog koracima lakim i sporim, prijateljskim

ćuteći kao da smo se znali veliki broj godina

ako vremenu damo početak i kraj

 

Da li si Ti znao, gledajući me u oči, dok stojimo licem u lice

Ti vedar, gostoljubiv s neizmernim količinom ljubavi

Ja, uplašen, skrušan, drhtav, bezimen u mnoštvu što čeka

 

I nisi mi rekao ili ja nisam razumeo simbole Tvoje

dok si razlivao svoj gnev niz duge prste

 

Branislav Nešić

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here