ĐAKOVICA, 1999.

0

 

 

Sećam se tog oblaka prašine

I vazduha sa mirisom straha;

I te gorke, teške tmine;

I od zgrade, tek nastalog praha.

 

Sećam se tog oblaka prašine

Što diže se iza moje zgrade;

I tih ljudi ostalih bez nade,

U crno zavijenih iz visine.

 

Sećam se tog oblaka prašine

I njegove bez milosti kiše –

Razasuti da života liše,

Ti geleri od kojih se gine.

 

Sećam se tog oblaka prašine

I tog moćnog i gvozdenog jata;

Išaranog neba, Sunca, grmljavine,

I od suza melodije tog humanog rata.

 

N.O.

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here