ČEKAM TE

0

 

Prizivam te nadom što u meni sneva

A ne znam da l’ imam razloga za to?,

U besmislu ovom, gde san odoleva

Da postane zbilja, ili drugo što…

Znam, od nade malo njih je ostvarilo snove

Čekanje bez smisla – kao strepnja neka

A ja opet čekam, i nadam se silno

Da ćeš jednom, nekad, doći iz daleka.

Postojiš, znam te, snovi su mi rekli

Da si negde tamo moje drugo ja

Iz očiju mojih potoci su tekli

Odavno sam tvoja, bespoštedno, sva.

A ti, i ne slutiš da te čekam ovde

Ko si, gde si? – ne znam, al’ znam da postojiš

Molim te, požuri, pomisli na mene

Zar se baš toliko snova svojih bojiš?

Jer kad’ ja na tebe i kad’ ti na mene

U jednom trenutku pomislimo samo

Tad ćemo se sresti, tako, niotkuda

Znam da nam je zvezdom tako zapisano.

Od sudbine niko pobegao nije

Sreća nam se smeši kao Sunca sjaj

Svaka tajna jednom, ipak se otkrije

Ti si moja tajna, pakao i raj…

 

Snežana Aleksić