1:56

0

Pokušavam
da napišem pesmu,ja..
Ko pesnik nisam;
jaka želja tera.

Umetnik jesam,
Ali pesnik nisam;
Osim dve,
slučajno zabeležene.

Jedna zaboravljena,
Druga prosta;
A ova, stvorena
Matematička.

Nazvaću je : “ 1 – 56 „,
Izvedenu u vremenu
mog truda.

Pri okretu me fiksira,
Očima:
Crnim,krupnim;
U šaljivom’ stilu.

I osmehom me „nervira“
Širokim ,
Dok “ proziva “
„što sam iza nje, dugo.

Vidim je ,
gleda me oduševljena-
Mojim mogućnostima
Ali,setno.

Priznajem joj
Da sam gad sa korvetom;
Adrenalinski zavisnik,
u transu.

Ne, ona ne priznaje
Moje reci;
Ubedjuje mene
o meni samom.

Ne pristaje na reci
Moje, proste
Ne da mi poniženje
Moje na me“.

Ubedjuje me ,
Uporna, sigurna;
Osećanja njena,jaca
Veruje.

Brusi , svaku rec moju
U dijamant,
Svesna želje,
Prećutanog umora.

Marija Aranđelović Rombis
Prokuplje