Veliko volontersko srce

0

Protekla nedelja bila je u znaku volonterizma. Počev od Svetskog dana volontera, preko mnogobrojnih akcija do svečanog prijema u Opštini – prokupački volonteri su svojim osmesima grejali naše ulice.

Među ovogodišnjim pohvaljenim volonterima bili su i volonteri Volonterskog centra Prokuplje. Razgovarali smo sa Marijom Ivanović, Lazarom Milosavljevićem i Nemanjom Đukićem o humanitarnom radu i stečenom priznanju.

Posebno smo se osvrnuli na program „Vršnjačka asistencija”. Naime, u protekloj godini, ovi mladi ljudi su sproveli jedan zanimljiv i po svemu human projekat – pomagali su deci ometenoj u razvoju.

– Prvo smo prošli kroz program edukacije. Tada sam mislio da ne postoji način da ja kao ja prođem kroz ceo program. Delovalo je izuzetno teško, i činilo mi se da nisam dorastao tom zadatku. Onda sam ipak rešio da pokušam. I ne znam kako da objasnim taj osećaj kada pomažeš nekome kome je pomoć zaista potrebna. U isto vreme si ponosan, srećan, a opet ti je teško, rekao je Nemanja Đukić.

Kreativne radionice koje su se odvijale svake nedelje bile su neverovatno iskustvo i za decu i za volontere.

– Prvo smo sa psiholozima prošli kroz radionice i bili u ulozi te dece. To nam je mnogo pomoglo da im se približimo, da ih bolje shvatimo, a onda da i njima učinimo te sate interesantnim. Projekat je trajao tri meseca, ali mi smo i nakon toga nastavili druženje sa njima. Zapravo, svaka akcija koju smo sproveli u protekloj godini uključivala je i njih, rekao je Lazar Milosavljević.

Ovi mladi ljudi, uglavnom srednjoškolci, slažu se u jednom, a to je da je ovaj projekat bio u isto vreme težak i lep.

– Rekla bih da je to jedno neponovljivo iskustvo. Psihički napor postoji, ali se on briše sa svakim osmehom tih mališana. Mi smo im organizovali i pratnju do kuće ili škole, da roditeljima olakšamo i da ne izostaju s posla zbog svih aktivnosti koje smo imali, kaže Marija Ivanović.

Neki od volontera su u Volonterskom centru od njegovog osnivanja 2011. godine, a svake godine se ovaj krug prijatelja velikog srca proširuje. Kao svoje osnovne motive navode želju da pomognu onima kojima je pomoć potrebna i svest o tome da takvih ljudi uvek ima.

O zahvalnici ne govore mnogo – priznanje im znači, kažu, ali ipak više vredi osmeh koji izazovu svojim nesebičnim radom.

DSCN3612