Pločnik, beskonačna priča: Veče pod bakljama

0

Nacionalna manifestacija “Muzeji Srbije, 10 dana od 10 do 10” nije mogla da prođe bez priče o Arheološkom parku Pločnik. Danas će svoj neolitski dan doživeti i proživeti učenici Osnovne škole “9. oktobar”, a sinoć je u Pločniku pod bakljama zasijala neolitska noć.

Pločnik je jedinstveno mesto, mesto u kom je počela ne samo evropska, već i svetska metalurgija bakra. Ovo nalazište podseća na čistotu i lepotu jednostavnog života, upravo zato što nije samo muzej na otvorenom, već jedna dinamična priča. U Pločniku nećete videti tragove neolitskog doba, u Pločniku ćete doživeti neolit.

Zanimljivost ovog mesta ogleda se u mogućnosti da topite rudu, obrađujete kamen i drvo, pečete hleb u zemljanoj peći, da tkate i izrađujete figure od keramike – sami, bez savremenih pomagala. Jednostavno, onako kako je to radio čovek u neolitu.

– Naše mišljenje je da je neolit jedno doba divljaštva, kad su ljudi maltene sišli sa drveta, zaogrnuli kožom, u filmovima se to prikazuje malo smešno, malo grubo, malo šovinistički. Međutim, nije tako. Proučavajući smo stigli dotle da su ti ljudi jako dobro znali šta rade, kako žive. Živeli su lakše nego mi danas. Živeli su u skladu s prirodom, uzimali su od prirode ono što im treba. Ono što su odbacivali, odbacivali su na pravi način, konkretno – imali su jame za otpatke. Vodili su računa o svojoj sredini, ako su iz reke pili vodu, onda nisu u reku bacali otpatke. Imali su taman toliko koliko im treba. Veće familije su živele u malim kućama. Kuća im je bila da tu spavaju i da tu čuvaju neke osnovne stvari. Sa današnjeg stanovišta, gde je šifonjer za odeću, gde je frižider? Ništa od toga nije bilo. Dakle, vatra, postelja, hrana, i gotovo! I ti ljudi su naučili kako da tope bakar. Ti ljudi su naučili kako da prave jako lepe statuete, znali su i za modu, i za umetnost. Teško je što nemamo njihove zapise i što ne možemo da proverimo kako su stigli dotle gde su stigli, ali se polako otvara jedan po jedan problem, rekla je Julka Kuzmanović Cvetković.

Čekajući da padne mrak, okupili smo se oko trpeze. Tu saznajemo od Julke da je trpeza osmišljena upravo u neolitu. O tome se zna najpre po modelima stočića koji su pronađeni, a onda i po otkrivenom posuđu za kuvanje i različitom trpeznom posuđu u kom je servirana hrana. Sve to nam osvetljava činjenicu da je čovek u neolitu prvi oformio neke socijalne navike, navike okupljanja za stolom, ne samo zbog obedovanja, već i zbog porodičnog okupljanja, organizovanja poslova.

Mi smo se okupili da čujemo glumce Varoškog pozorišta “Histrion” kako premijerno čitaju dramski tekst Miroljuba Nedovića “Krađa, svađa itd.”

Sa prvim mrakom su upaljene baklje, napravljene na najjednostavniji način, sa ciljem da budu što autentičnije. Na trpezu se postavljaju prvi hlepčići ispečeni u zemljanoj peći. Sedimo zajedno, tako blizu grada, a tako izvan vremena.

Baklje osvetljavaju trpezu, ljude i beskonačnu priču o Pločniku.

Više fotografija sa večeri u Pločniku možete pogledati OVDE.

U okviru manifestacije “Muzeji Srbije, 10 dana od 10 do 10” večeras će u Narodnom muzeju Toplice projekat Arheo park Pločnik predstaviti Julka Kuzmanović Cvetković, muzejski savetnik arheolog, i saradnik za izložbeni dizajn Milan Radovanović.