Kristina Stamenković: U početku, norveški je kao srpski koji ne razumeš

0
Foto: Kristina Stamenković, privatna arhiva

Škola norveškog i švedskog jezika „Bjerka“ sutra slavi svoj treći rođendan. U tri godine stalo je učenje, razvijanje strasti prema skandinavskim jezicima i kulturi, mnogo ponavljanja, prevođenja i položenih ispita. Osnivač škole Prokupčanka Kristina Stamenković kaže da to nije uvek bio lak put, ali da se se investicija u sebe i u jezik, pre ili kasnije, uvek višestruko isplati.

I sama zaljubljena u jezike, Kristina je dugo tragala za novim i egzotičnim jezikom koji će studirati. U četvrtoj godini Gimnazije odlučila se za norveški.

– Norveški je postao opcija neposredno pred upis. U to vreme, došla je delegacija Norvežana u školu, i ja sam prisustvovala sastanku s njima. Sećam se da sam bila fascinirana tim neobičnim jezikom – zvučao mi je kao srpski koji ne razumem. Upisala sam Opštu lingvistiku i Skandinavske jezike i književnosti. Katedra za Skandinavistiku na Filološkom u Beogradu je jedna od najjačih u svetu van područja skandinavskih zemalja (nadmećemo se sa Holanđanima), i bio je to žestok rad. Preko jezika sam postepeno upoznavala i zavolela i zemlju, i smatram da mi je to unelo izvesnu sistematičnost u život. Odlična kombinacija sa našim mentalitetom! – kaže ova Prokupčanka.

Negde pred završetak studija, norveški je počeo da biva sve popularniji, zbog aktuelnog trenda radnog iseljavanja u Norvešku i tada je počela da ga podučava. Motivaciju koju su njeni đaci pronalazili u želji da iz Srbije odu, nezadovoljni stanjem u zemlji i svojim statusom, teško je prihvatala.

– To da pripremam ljude da odu iz zemlje u početku mi je jako teško padalo. Međutim, kad sam se pomirila s tim da su okolnosti takve kakve jesu, onda sam shvatila da je moj zadatak da ih osposobim da tu svoju stručnost, sposobnosti i iskustvo pokažu i primene na najbolji način u Norveškoj, da im ni jezik ne bude barijera, kad ostale stvari nisu. – kaže Kristina.

Foto: Škola norveškog i švedskog jezika „Bjerka“

Početak kursa u Kristininoj školi uvek obeležava smeh. Iako se dosta stvari čita kako se piše, norveški ima neke glasove neobične za naš govorni aparat, te se tako ljudi na početku smeju i čude kakav je to jezik. Kristina kaže da se vrlo brzo ljudi naviknu, i uz konstantan rad, savladavaju te prepreke bez problema.

– K’o što Šerlok ima teoriju da što čovek smisli, čovek može i da odgonetne, tako i ja imam teoriju da pošto jezik govore ljudi, svaki čovek može da ga savlada. Vreme koje je za to potrebno može da se razlikuje, ali rezultat je na kraju isti – progovaranje jezika. U učenju treba da se poštuje neki „školski“ red, ali se istovremeno stavlja akcenat na praktičnu upotrebu. Mi smo nestrpljivi, i finansijska situacija, uz to,  ništa nije od pomoći,  ali se investicija u sebe i u jezik, pre ili kasnije, višestruko isplati – kaže Kristina.

U školi „Bjerka“ postoji klasična nastava, ali i časovi preko Skajpa. Skajp postaje sve popularnija platforma za učenje, jer to nameće brzi tempo života. Ljudi su i dalje skeptični, ali se vrlo brzo priviknu, jer je potrebno samo imati računar i dobar internet.

– Čas preko Skajpa je skoro identičan s časom uživo, sem što se, umesto na tabli, piše u prozorčiću za konverzaciju. Često mi se dešavalo da neko završi kurs, progovori jezik, a da se nikad uživo nismo videli. Tako da su kurseve pohađali učenici ne samo iz Srbije, već iz Bosne, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, a onda tu su i đaci koji se presele u Norvešku, pa nastave usavršavanje otud. Savremeno doba ima mnogo mana, ali ovakva upotreba tehnologije je prednost koju svakako treba da iskoristimo. Mogućnosti su neograničene – kaže Kristina.

Foto: Škola norveškog i švedskog jezika „Bjerka“

U školi se najviše ponose uspesima svojih učenika. Dugogodišnja praksa iznedrila je uspešne govornike norveškog jezika, a kako Kristina kaže, postalo je već uobičajeno da na standardizovanim testovima norveškog (takozvani norskprøve 3, polaže se u Norveškoj i često je jedan od uslova za zapošljavanje, državljanstvo, stalnu boravišnu dozvolu) njihovi đaci redovno ostvaruju bolje rezultate od onih za koje su polagali, tj. budu ocenjeni višim nivoom znanja.

– Najveće zadovoljstvo je kad se sretnemo s bivšim đacima, s kojima neretko postajemo prijatelji, ljude s kojima smo prošli čitav put od raspitivanja o zemlji, preko papirologije, učenja jezika, i na kraju zapošljavanja, koji sada uspešno rade svoj posao, i koji su srećni i zadovoljni ljudi. – kaže Kristina.

Sve što vas zanima o učenju skandinavskih jezika, možete saznati na sajtu škole „Bjerka“. Jedno je sigurno, u školi u kojoj se stiču prijatelji i nove veštine, očigledno je lako progovoriti čak i neobične jezike poput norveškog i švedskog.

Napiši komentar

Komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj – Top Novosti neće objavljivati. Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Istovremeno, redakcija Top Novosti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Top Novosti već se smatraju stavom čitalaca. Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Please enter your comment!
Please enter your name here


6 + 5 =