Iz istorije Kuršumlije: Legenda o “zlatnom kolu“

0

U vreme sjaja rudarstva u Srbiji na Kopaoniku je radilo 215 topionica rude olova, bakra i gvožđa. Jedna od livnica se nalazila u Štavi, na oko 500 metara južno od hrama Svetog Mine, na ušću Grašničke u Štavsku reku. O njoj i sada živi zanimljivo predanje: “Vlasnik livnice srebronosnog olova, po imenu Lazar, radio je na praznik Lazareve subote, pa mu je bujica odnela “zlatno kolo“ čak do Donjeg Mrča.“

Stari zapisi kažu, a to potvrđuje i Borisav Stević (1940) iz Štave, sećajući se priče koju je, u dugim zimskim noćima, slušao od dede Smiljka i babe Jevre, da je u srednjem veku Štava bila toliko bogata da je put do susednog Mrča bio popločan i prekriven crvenom čojom.

Šetajući se carski uređenom komunikacijom, kraj obale reke, neka baba se u jednom trenutku zapitala:

“Bože, da li igde na svetu ima ovakvog dobra!?“

S one druge strane obale javio se nepoznati glas:

“Trpite dobro, dok vas ne snađe kakvo zlo!?“

Na Lazarevu subotu ovaj kraj je zahvatilo nezapamćeno nevreme – provala oblaka, praćena olujnim vetrom i jakom grmljavinom. S neba se sručila velika količina vode, koja je pokrenula bujice.

Nadošle su planinske reke, rečice i potoci. Plovni talasi su nosili sve pred sobom.

Nestalo je popločanog druma i čoje, ali i “zlatnog kola“ iz Lazareve livnice, koja se nalazila na obali Grašničke reke, koja izvire ispod Pilatovice.

Upućeni su govorili da se “zlatnom kolu“ gubi trag u nabujalim talasima u ataru sela Donje Mrče, a drugi vele da je viđeno u selu Vlahinji.

Bilo kako bilo, priča o “zlatnom kolu“ i danas u narodu živi, a potraga se nastavlja…

(Autor: Radoljub Gligorijević, izvodi iz knjige „U prestonici vojvode Mrkše“)